Ples oko Sunca – Vedrana Rudan

Ples Oko Sunca, Vedrana Rudan, Laguna, 2019, pp. 251, ISBN: 978-86-521-3463-2

“Zašto je dim iznad Aušvica vječni dim, a dim iznad Gaze pizdin dim,” pita se Vedrana Rudan dok mirno gleda u kameru TV Nove, tada u vlasništvu Ronalda Laudera, predsednika Svetskog jevrejskog kongresa, na dan sećanja na Holokaust. Naravno da je usledio otkaz i izvinjenje, doduše primorano, ali ovaj čin opisuje autorku i njenu autobiografiju Ples oko Sunca – neopisivu želju za slobodom u predodređenim okvirima društva i vremena u kojem se nalazi i sramoćenjem moćnika i odnosa moći, često na uštrb sebe i svoje karijere. Ali zato je ona jedna od najčitanijih spisateljica u regionu, čiji blog privlači milione čitalaca koji u njenim tekstovima nalaze potvrdu svojih osećanja i glasnogovornicu sopstvenih frustracija. U njima se nalaze rešenja, ako ne i olakšanja kroz njihovo duhovito predstavljanje.

Ali iza paravana duhovitosti se krije težak život. Vedrana Rudan je odrasla u siromaštvu, okružena roditeljima koji su njeno detinjstvo proveli u alkoholisanom stanju, sa ocem koji je, čini se, bio sve samo ne ono što je njoj bilo potrebno. Nazivana kurvom i šikanirana, Vedrana počinje da stasava u ono po čemu je danas prepoznajemo od malih nogu. Ona je naterana da prerano odraste i suprotstavi se životu što na neki način i predstavlja tu slobodu za kojom ona traga i koju njeni tekstovi oživljavaju.  

Sama autobiografija ne prati hronologiju njenog života kao mnogobrojne druge u tom žanru, i Vedrana skače sa teme na temu kada bi postojala neka, bilo koja, dodirna tačka koja bi služila kao sprega ka nečemu kasnijem ili ranijem. Zapravo, ovakvim kompozicijskim ponavljanjem ona sačinjava celinu koja daje privid linearnosti njenim kazivanjima. Takođe služi i kao način da se zagolica čitalačka znatiželja i navede na nastavak čitanja u želji da se sazna ishod nekog konflikta ili postupka. Možda se baš zbog toga ova autobiografija čita u jednom sedenju, da ne kažem dahu. To pospešuju i njeni prepredeni neologizmi poput korišćenja “mužjaka” govoreći o muškarcima, ili popovima “djecojepcima.” Oni uspešno izdvajaju prepoznatljivu dikciju Vedrane Rudan, kojima se zajedno sa duhovitim hiperbolama poput one kojom autorka opisuje Hrvatski narod: “Mužjačka smo i katolička zemlja u kojoj su žene samo meso u koje treba uštrcati sjeme da iz njega izađe meso koje će kasnije biti rob ili ropkinja,” uspešno ističu društveni problemi i ogoljeva njihova surovost.

Život koji Vedrana opisuje je takođe krajnje interesantan. Čas je učiteljica za kojom učenici plaču kada odlazi da radi kao “vodička” Jugoturs-a gde spoznaje bogate strance kojima organizuje izlete koji joj obezbeđuju pozamašnu platu, čas prodaje sladoled na rivi ili sedi u kancelariji u kojoj žene ogovaraju žene i nadmeću se u svojoj ženstvenosti obavljajući dosadan posao korespondentica. Ali tu su takođe i uzbudljivi trenuci stvaranja emisije na čakavskom “S primorske poneštrice” na Radio Rijeka, pisanja za Feral Tribune, Nacional i drugih nacionalnih novina, i osnivanja agencije za nekretnine nakon raspada Jugoslavije jer njen drugi muž, Srbin, nije mogao da nađe posao ali i njene, čudne, želje za kupoprodajom nekretnina. Bila je i, verovatno, jedina ženska predsednica sindikata mornara u Jugoslaviji. Drugi domen njene autobiografije sačinjava porodica i njihova borba za opstanak u uslovima nestašice, rata i nasilja. Uprkos njenom preziru prema sistemu koji kategoriše ljude na osnovu njihovih polnih organa, ona sama nije uspela da pobegne od tog nasilja. Bila je majka jer je osećala da to mora biti. Takođe se i udala, jer je smatrala da se to od nje očekuje. Spas je nalazila u kolumnama i radio emisijama u kojima je napadala multinacionalne korporacije, kapitalizam, etnonacionalizam i ostale pošasti koje sputavaju, tlače i manipulišu. To je predstavljalo njen bunt iz dubine sistema koji prezire ali u kojem je prinuđena da obitava.

Ideologija prećutno sastavlja narativ Plesa oko Sunca. Ona dolazi do izražaja između ostalog i u onome po čemu je Vedrana Rudan i najpoznatija, vulgarizmima i lajtmotivu seksualnih odnosa između polova kao zamena za neravnopravne odnose moći u društvu. Žene u preduzeću su “za svoj rođendan u usta dobijale šefov jezik,” dok se osmi mart slavio plesanjem sa direktorima i “podnošenjem njihovih nabreklih kurčeva.” Na pitanje zašto je ostavila muža Hrvata za Srbina, ona zajedljivo odgovara jer je polni organ kod Srbina veći. Prisvajanjem reči kojima se uglavnom koriste muškarci, ona se suprotstavlja hegemoniji patrijarhata i nacionalizma i u samoj nelagodnosti kod čitalaca zapravo osvetljava tu nejednakost i nepravdu. Zato se uostalom ona i čita, da bi se razotkrila lažna idolatrija.

Ples oko Sunca je tužna, duhovita i zabavna autobiografije jedne od spisateljica koja svojim rečnikom i stavovima navodi na promišljanje naše sadašnjice.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *